Gerald Nestler: Haos u Mavau – slučaj „Flash crash“

 

Gerald Nestler

Haos u Mavau: Slučaj „Flash crash“; ili forenzička reperformansa u dubinama vremena


Mora biti da imam nekakav opažaj svakog talasa sa obale utoliko što  mogu sagledati ono što proističe iz kretanja svih talasa zajedno, naime moćni huk koji čujemo kraj mora.

– Gotfrid Vilhelm Lajbnic[1]


Automatizovani demoni

Prvo pucaj, posle pitaj.

– Erik Hunsader[2]

6. maja 2010. cene na finansijskom tržištu su naglo opale i time su izazvale opšte rasulo. Berzanski indeksi poput Dau Džons industrijskog indeksa i Standard&Purovog500 (S&P500), pretrpeli su ogromne gubitke u rekordnom vremenu. Čak je i vrednost deonica pojedinačnih kompanija opala do prethodno nepoznatih nivoa, samo da bi se povratila nekoliko minuta kasnije[3]. Citiraću samo jednog od mnogih komentatora ovog bljeska globalne finansijske pandemije – prema njemu, taj događaj „ima odliku drugog najvećeg zamaha u iznosu od 1,010 poena, i najvećeg jednodnevnog pada u čitavoj 114-godišnjoj istoriji Dau Džons industrijskog indeksa, od 998,5 poena na dnevnoj osnovi.“[4].

Pad koji je postao poznat kao „Flash Crash“ dočekao je nespremne ne samo trgovce otvorenih pozicija nego je istovremeno pogodio i šire poslovne krugove. Primer toga je prenos na televiziji CNBC u toku kojeg su komentatori i voditelji TV emisije raspravljali uživo  o finansijskoj pozadini žestokih protesta u Grčkoj i o tome kako su oni posledica kreditnog sloma i mera štednji. Iznenada, oni su počeli da usmeravaju pažnju sve više prema jednom drugom finansijskom događaju, događaju čiji ih je opseg zapanjio – neverovatni i neočekivati pad tržišnih cena koji im se odvijao ispred očiju[5]. Ne znajući šta je izazvalo taj pad – pošto se na osnovu ekonomskih podataka nije mogao uračunati tako nasilan udarac – okrenuli su se idiomatskim izrazima poput „kapitalacije“.

Na ekranu je isprva bio snimak prenosa grčke pobune u Atini, izmešan sa ekonomskim podacima i prikazom tržišnih cena koje su proticale u zasebnom okviru na dnu ekrana (svakodnevna stvar i to ne samo u današnjim poslovnim medijima). Međutim, prenos slike demonstranata koji se hvataju u koštac sa policijom polako je potamneo, a rasprava je odjednom poprimila novi ton i drugi sadržaj. Ekran je zableštao od tabela i dijagrama dok se razgovor polako pretvarao u emotivnu debatu o tome koji je to nepredviđeni događaj mogao izazvati toliko posrtanje transakcija. Spekulativna rešenja koja su pominjali ukljuivala su „slučaj masnog prsta“ (štamparske greške), zastoj mašina (kvar na hardveru), nevolje sa softverom i hitnu prodaju deonica prouzrokovanu evropskom (te posebno grčkom) kreditnom krizom. Jedan komentator je čak počeo da ponavlja kako bi sada valjalo kupovati pošto su cene nekih deonica „smešno niske“. Drugi je predložio politiku zastrašivanja i šokiranja kako bi se ekonomija ponovo pokrenula. Silovite globalne deformacije koje su uvele neoliberalne reformulacije i maksimalizacije ličnog interesa za profit postale su očigledne u ovom slučaju, odnosno, istovremenog prenosa građanskih nemira i finansijskog rata. Prenos grčke pobune i pada cena, uz prateću vizualnu i oralnu retoriku, igrom slučaja je otkrio jedan snažan kontrast. To je kontrast između kapitalističkog režima finansijalizacije[6] te dugom podstaknutog zatezanja politike i ekonomije s jedne strane, i efekta takvog režima na pojam javnog dobra s druge. Svetlo više nije bilo upereno na uništeni zajednički prostor u Grčkoj. Ono se sada uperilo ka istorijskom značaju algoritamskog kraha. U tom trenutku je postalo jasno da se iza ogromne tržišne neravnoteže krije katastrofalna greška još većeg obima. „Flash Crash“ je zasenio i ostavio u senci ono što je postalo simbol uništenja agore, simbol uništenja same zajedničkosti, naime izbijanje javnog protesta na mestu njenog antičkog porekla u Atini.

Ispod radara agencija osnovanih da bi se pratila tržišna aktivnost, lični interes korporacija stvorio je još dublji nivo same inkorporacije: on je programiran u „genetski“ kod nove vrste finansijskih agencija, automatizovanih demona algoritamskog trgovanja[7]. Kao derivativi matematičkih modela, algoritmi su već izvršili revoluciju logističke infrastrukture razmene. Oni su to učinili tako što su izmestili trgovački ured i time napustili ulogu trgovaca (ljudskih trgovaca poznatijih kao „lokalci“) radi veće izvršne brzine. Ove demonske moći su potom oslobođene kako bi se direktno suočile jedne sa drugima, pregovarajući putem kompjuterizovanih mašina za uparivanje, čime su mogle da eksploatišu trgovinske prilike pri brzinama koje su nedostižne njihovim ljudskim takmacima. Temelji ovih radikalnih izmena udareni su tokom ranih sedamdesetih. Donald Mekenzi nam govori kako je „finansijska ekonomija […] učinila mnogo više od analize tržišta. Ona ih je izmenila.Ona je predstavljala „mašinu“, ali ne u smislu u kom ju je zamislio (Milton) Fridman: analiza je postala aktivna sila koja transformiše okolinu, a ne kamera koja je pasivno snima.“[8] To nas podseća na jedno delo iz 1970ih, na radikalnu političku poemu Žil Skot-Herona pod nazivom „The Revolution Will Not be Televised“ („Revolucija se neće prikazivati“), objavljenu otprilike u isto vreme kada je čuvena Blek-Šolesova formula uvela algoritme koji su izazvali prvi derivativni talas neoliberalnih tržišnih revolucija koje se danas i dalje nadvijaju nad svetom. Ali dok se Mekenzijev opis tiče prevashodno „tela“ i njihovih operacija, visokofrekventna trgovina (VFT) je u međuvremeno napustila ljudske trgovce radi kvantno-kodiranog algoritamskog trgovanja.

Vol Strit – kolateralna šteta i epitom teritorijalizovanog kapitalizma – postao je puki simbol. Dok je pretrpan trgovački ured Njujorške berze (NB) još uvek neprikosnovena ikona „tržišta“, njegovo prisustvo u medijima danas više zamagljuje nego što otkriva ono što je tržište zaista postalo. Ono se izmenilo nakon onoga što nazivam kvantitativnim zaokretom u finansijama. Od 2012., NB i njen trgovački ured postali su vlasništvo Grupe „Interkontinentalna Razmena“ (Intercontinental Exchange), snabdevača algoritamskih trgovinskih platformi iz Atlante, SAD[9]. Nekada nova i značajna arhitektonska čvorišta onoga što se pretvorilo u deteritorijalizovani informatički kapitalizam sada su neupadljivi i bezizražajni magacini, do vrha ispunjeni kompjuterskim serverima i optičkim vlaknima, u predgrađima oblasti poput Mavaa u Nju Džersiju[10]. Iako je 2010. ovo još uvek predstavljalo budućnost, nešto uznemirujuće je obuzelo tadašnje posmatrače čuvenog pada koji je postao poznat kao „Flash Crash“:  algoritmi demonskih moći VOZAČKO SEDIŠTE sada su se otrgunuli ljudskoj kontroli. Po prvi put u istoriji, botovi su napravili haos. Ne samo da je ovo uticalo na automatizovane trgovačke urede[11], nego je ova „revolucija“ zabljesnula svima ispred očiju u trenutku jednog globalnog prenosa.

Forenzika bez forme

Prošlost je samo nestrpljivost budućnosti.

–– Eli Ajaš[12]

Uprkos svim potencijalnim znakovima opasnosti, akutno posmatranje ipak nije bilo široko rasprostranjeno. Zajednička komisija dva regulatorna tela SAD-a, Komisija za trgovinu robnim fjučersima (KTRF) i Komisija za hartije od vrednosti (KHV), preduzeli su istraživanje[13] transakcione matrice ovog posebnog događaja: njihovi rezultati su dosta kritikovani kao nezadovoljavajući[14]. Ukratko, izveštaj zaključuje da je u pitanju bila ljudska greška i da je ona uz pojačanje kompjuterskih trgovinskih procedura bila ta koja je izazvala „Flash Crash“. Izveštaj je krivicu za pad prebacio na nekog izvesnog trgovca uzajamnih fondova dugoročnih investitora.

U međuvremenu, manje citirano istraživanje što ga je sproveo jedan  manji analizator tržišnih podataka, Naneks, došao je do mnogo ubedljivijih rezultata. Ti rezultati su doveli u pitanje izveštaje KHV-a[15]. Naneks je svoju istraživačku metodologiju utemeljio na onome što bi se moglo nazvati forenzičkom arheologijom istorije trgovinskih podataka. Ovime je došao do zaključka koji za razliku od zvaničnog izveštaja nije nehotice usmeren[16] ka finansijskoj eliti zainteresovanoj za visokofrekventnu trgovinu (ili VFT – to je opšti izraz za trgovanje koje se zasniva na kompjuterskim algoritmima, a koje se odvija u mikrosekundama). Kao što ćemo videti ispod, Naneks je dokazao da je samo algoritamsko trgovanje to koje je izazvalo ovaj događaj i da je ono to učinilo bez ljudskog udela. Razlog zbog kojeg su ova dva izveštaja došla do tako različitih rezultata ne može se pripisati nedostatku materijala za istragu. Uspešan prilaz možemo pre  pripisati dvaju  ključnih faktora. Prvi je kvalitet dubine istrage, ili tehnički rečeno, produkcija kvantitativnih kamera sa većom rezolucijom merenja vremena na skali ispod 1 sekunde unutar koje se odvija visokofrekventna trgovina. Sloj koji je trebalo istražiti bilo je takođe potrebno otkriti i istaknuti pre nego što se on naprosto razmotri i sagleda. Stoga, uređaji algoritamske analize bili su ključni za otkop arheoloških dokaza[17]. Njihova materijalna neuhvatljivost – koju ću ispod pripisati novoj vrsti mašina što izvrću apercepciju iz svesne percepcije (kada se mentalna pažnja uparuje sa prethodnim iskustvima i shvatanjima) u tehnološku spoznaju – krije gustu površinu od bezbroj podataka, površinu koja teži ka nevidljivosti i izvesnoj „protiv-percepciji“ što olako izmiče spoznatljivosti.  Ta činjenica označava drugi ključni aspekt analize, čin koji ju je isprva omogućio: otkrivanje vlasničkih trgovinskih podataka. Dole ću se pozivati na ovaj dvosmisleni ali ključni čin kao na čin manifestacije janusovskog lica stručnih svedoka u polju forenzike algoritmike i automatizovanog trgovanja.

KHV i KTRF su svoj zvanični izveštaj zasnivali na materijalu omogućenom od strane učesnika u razmeni i tržištu, i on je pokazivao jednominutne intervale. Taj skup podataka bi možda bio dovoljan da se provere trgovačke aktivnosti pre napretka VFT-e. Ali danas, da citiram osnivača Naneksa, Erik Hunsadera, „za treptaj oka, tržište pređe put za koji je čoveku nekada bilo potrebno trideset minuta.“[18] Uz VFT i „Flash Crash“ – čije imenovanje podrazumeva novu kategoriju brzine – pregled materijalnog sastava kroz jednominutnu rezoluciju više skriva stvari nego što ih otkriva. Sledeći opis pokretanja Fejsbukove berze (IPO) dobro prikazuje razmeru njene veličine:

„Erik Hunsader: […] NASDAK je pokušao da načne IPO. Trećim pokušajem su već svima poručili da sačekaju, jer – uhvatićemo ih u 11:05. Ne, neka bude ipak 11:10. Ne, uhvatićemo ih sigurno u 11:30. Tako da je to bilo sada ili nikada. […] Onda je nekome pala na pamet genijalna ideja da ponovo pokrene sistem. NASDAK-u je trebalo punih 17 sekundi dok se to desilo. […] Kada se NASDAK ponovo pojavio, šta se onda desilo? Svi zahtevi koji su uknjiženi u to vreme odmah su nestali. Tokom tih 200 milisekundi nestalo je otprilike 60%-70% likvidnosti […].

Kris Martenson: Dakle 17 sekundi mraka za jednu od najvećih berzi. To mora da je bio čitav životni vek ovih algoritama.

EH: Sedamnaest miliona mikrosekundi.

KM: Sedamnaest miliona mikrosekundi, to je čitava večnost.

EH: To jeste večnost i zato smo gledali kako su likvidnost i sve uknjižbe jednostavno – nestale![19]

Prema Hunsaderu, vremenska skala reda veličine mikrosekunde predstavlja opasnost po tržišnu aktivnost sama po sebi. U trenutku izazvan nedostatak likvidnosti – nestanak automatizovanog tržišnog poretka – je osnova sloma tržišta pošto „algoritmi vole predvidljivost. Ako ih nešto zaplaši (npr. neočekivana udarna vest; kašnjenje u otvaranju tržišta), oni naprosto prestaju da trguju. […] Bez pomoći i bez ponude, cene mogu pasti zastražujuće brzo. Još gore, ‘pametniji’ algosi [finansijski sleng za algoritme] mogu da prepoznaju proces posrtanja i da se potom okome natrag na kratku stranu tržišta, te da time samo pogoršaju pad cena.“[20]

Ali ono što ovaj citat takođe pokazuje jeste sušti besmisao istrage tržišne aktivnosti u okviru jednominutnih intervala. Zvaničnici zaduženi za osvetljavanje pozadine „Flash Crash“-a su stoga gledali u prikaz koji su pogrešno smatrali tačnim, nesvesni činjenice da je on bio nejasan i time beskorisan. Naneks je uspeo da izbegne zamku tako što nije poverovao veštačkoj matrici jednominutnih trgovinskih naloga. Erik Hunsader je potom komentarisao kako KHV/KTRF analitičari očigledno „od samog početka nisu imali skupove podataka na kojima bi radili. Oni su imali samo jednominutne podatke – na osnovu njih ne možete reći šta se desilo unutar tog minuta.“. On dodaje kako ni njegovi vlastiti analitičari „nisu zapravo videli odnos između trgovanja i kvotnih stopa dok nisu zašli u oblast ispod jedne sekunde.“[21]

Reperformativna Forenzika

U stvarnim svetskim sistemima, ništa ne može biti manje normalno od normalnosti.

–– Endru Holdan i Benjamin Nelson, Banka Engleske[22]

Naneks je firma za tržišna istraživanja koja obezbeđuje pravovremeni protok trgovinskih podataka i kvota za sve deonice Sjedinjenih država, kao i za razmenu  opcija i fjučersa [vrste finansijskih derivativa, prim. prev.]. Kao što im kaže internet stranica, „ove podatke smo pohranjivali od 2004. Stvorili smo i koristili brojne alate radi pregledanja ovog ogromnog skupa podataka: oko 2,5 triliona kvoti i trgovanja od juna 2010.“[23] Drugde objavljuju da je „Naneksova baza podataka sada 20 puta veća od one koju ima NASA. Tako je – imamo više podataka o deonicama nego o celom svemiru.“[24] Sposobnost da se naprave algoritamske mašine koje dozvoljavanju obradu informacija tih razmera ključna je da bi se stekla rezolucija sposobna za prikaz – a time i razumevanje – trgovanja i kvote čije se sprovođenje odvija ispod praga ljudskog čulnog opažaja.

Ipak, Naneks nije smatrao ove podatke dovoljnim da bi se objasnio „Flash Crash“, zbog toga što ih nisu mogli uporediti sa svojim izvorima. Što se tiče bivšeg VFT trgovca, Dejvid Lauea, on je primetio sledeće:

Tržišta i njihova međuigra sa svim tim preduzećima u industriji, uz svu zbrku i složenost tehnoloških sistema i načina na koji oni međusobno sudeluju, čini čitav sistem razmene, visokofrekventnosti, brokera i spoja različitih tehnologija, jednom vrlo složenom celinom… […] Ovde nema ni uzroka ni posledice na koje biste mogli da se pozovete. Šta je izazvalo „Flash Crash“? To je besmisleno pitanje. […] Čak i da opet pokrenete savršeno isti splet događaja, to nimalo ne garantuje da ćete opet izazvati „Flash Crash“. Takva je priroda složenih sistema.[25]

Sledeći korak otuda je bila primena drukčije strategije, ili bolje rečeno, širi prilaz. Nezadovoljni zvaničnim izveštajem, Naneks je sproveo ne samo istragu činjenica, nego i istragu istrage: zamolili su grupu koju je zvanični izveštaj krivio (iako ne i identifikovao), zajednički fond Vadel&Rid, da im omogući pristup trgovinskim podacima. U skladu s kapitalističkim režimom vlasništva, sasvim je moguće da bi taj fond odbio njihov zahtev, da su im ga uputili pre nego što su ovi bili okrivljeni. No, u vreme kada su analitičari Naneksa sprovodili svoju istragu, Vadel&Ridu je bilo u interesu da skinu ljagu sa imena, tako da su bili spremni da otkriju svoje trgovinske podatke iz vremena „Flash Crash“-a. Dakle, uključivanje „izvornog koda“ vlasničkog skupa podataka dozvolilo je Naneksu da te podatke klasifikikuje i da pruži objašnjenje stvarnih događaja koji su se dogodili u okviru mikro vremena[26].

Njihova analiza oslanja se na aparat koji spaja sledeća tri kvantitativna okvira u pokušaju da obezbedi dovoljno približnu sliku trgovinskih postupaka: prvo, Naneksova ogromna i sve veća arhiva finansijskih podataka; drugo, prilagodljiva kvantitativna rezolucija njihovih sprava dopušta im istraživanje tih skupova podataka; i na kraju, podaci algoritamske trgovine jednog od vlasnika i učesnika. Ovaj okvir im je omogućio da razviju glavni narativ koji je naknadno izneo na videlo kibernetski režim VFT-a. Upotrebljujući jezični izraz koji se često koristi u računarstvu, ekonometriji i kvantitativnim finansijama, možemo opisati taj proces kao parsiranje odnosno kao raščlanjivanje naknadne analize trgovinskih performansi (dakle, vlasničkog skupa podataka Vadel & Rida) na performativne kamere koje ne samo što analiziraju, nego u trenutku stvaraju narativni prikaz (analiza postignuta Naneksom).

Konačna predstava događaja sastojala se iz obilja slikovitih simulacija koje su tu bile radi preglednijeg prikaza stvari koje su se desile tokom tih mikrosekundi. Ova tehno-estetika ide nasuprot ikonoklastičkom usmerenju kvantitativno-informacijskim znakovnim mašinama koje ne obavljaju komunikaciju sa ljudima. Senzori za vizuelno poboljšanje koji omogućavaju da se primete mutni vremenski  tragovi i označe razlike unutar toliko složenog okruženja pružaju informacije koje se moraju na izvestnom stupnju „svariti“da bi se uzdigle na površinu vidljivosti i shvatljivih predstava. Stoga, forenzička analiza niti je u potpunosti otelovljena u apstraktnim predstavama toka podataka niti je njima određena. Nasuprot tome, Metodologija kojom se analiza sprovodi smeštan je – odnosno ugrađena – između  spoja performansi u vidu samih događaja što se odvijaju u tom trenutku (oličenih u „Flash Crash“-u) i predstave u smislu pružanja njihovog „vidljivog zaloga“  ili performativne re-animacije njihovog izvorno nejasnog prisustva. Na osnovu toga sada možemo povući jasnije razlike u onome što se desilo unutar dokumentacijskih i vrednosnih aparata. Veštački čulni organi prodiru u dubine vremena tako što povećavaju rezoluciju protoka da bi dospeli do inače nadčulnog „mesta zločina“. Forenzička analiza stoga predstavlja zamršeni i opsežni kibernetski poduhvat. Njega odlikuju postupci ponovnog mapiranja, modelovanja, zamišljanja i predstavljanja jedne naročite prošlosti, prošlosti koja se odigrala skoro brzinom svetlosti – odnosno izvođenje ex post onoga što je izazvalo budući događaj. Pošto takav prilaz ponovo izvodi performansu događaja, njegova metodologija se može odrediti kao reperformansa. Tehnološki, računski aspekt razdvajanja podataka dok oni ne iznedre dokaze – izvođenje reperfomanse – postaje jasan tek kada se sagleda sušta veličina materijala koji je Naneks ispitao:

6. maja je postojalo skoro 7,6 milijardi […] zapisa. Stvorili smo oko 4500 skupova podataka i preko 1200 tabela pre nego što smo došli do onoga što verujemo da je izazvalo nagli pad od 600 bodova, sa početkom na 14:42:46 i krajem na 14:47:02. Stvarajući te skupove podataka razvili smo nekoliko vlastitih aplikacija koje pravovremeno prikazuju trenutne uslove i koje se mogu iskoristiti radi istorijske analize.[27]

Dok osnovni slojevi zone katastrofe za koje su okriveljni  ljudi, nisu pokazivali ništa bitno, jedino je rigorozna istraga dubinskih, manje vidljivih slojeva mikroskopskog vremena bila ta koja je otkrila pravu matricu. Ono što je otuda proisteklo jeste „iskopina“ čija vrednost je u svojevrsnom obrtu između prostora i vremena: dok uobičajeni pojam arheologije podrazumeva oprezan ulazak u konkretan i pozamašan prostor (kada recimo upotrebljavamo tehnike poput premeravanja, prodiranja i recimo klasifikacije) da bi se izvukli materijalni svedoci prethodnog doba, forenzička arheologija finansija prodire u nevidljivu materijalnost vremena da bi otkrila obrasce i izvukla izrađevine čije se postojanje izvodi iz finansijskih modela i temelji na tehnologijama minijaturizacije, automatizacije i infrastrukture određene politikama sigurnosti, isključivanja i zatvaranja. Priča „Flash Crash“-a se odvija u neverovatno opširnoj oblasti protoka trgovinske razmene u kojoj postaje očigledno da tehnološki režim uključivanja/isključivanja jasno daje prvenstvo algoritamskom „aestetičnom modusu mišljenja“[28] male ali nadmoćne elite VFT trgovaca ili radije VFT kvanta. U pokušaju da prikaže složenu pozadinu tog pada, Naneks se poslužio metaforom: „KHV-ov izveštaj koristi se analogijom igre vrućeg krompira. Mi verujemo da je prikladniji opis igra između dve vatre u kojoj učestvuje gomila prvaka i nešto malo osmaka. Kada su se osmaci domogli lopte, svi ostali su pobegli iz panike i straha.“[29]

Likvidacija likvidnosti

Sranje se dešava pa se dešava, nisam ja kriv.

–– Suhail Malik[30]

S tim na umu, nije iznenađujuće što sociolozi finansija, poput Daniela Beunze iz Londonske ekonomske škole, govore o „Flash Crash“-u kao o prekretnici u istoriji tržišta. Zvanični narativ do danas nije našao za shodno da napusti uobičajeno žrtveno jagnje – ljudski faktor, pre svega zbog oklevanja da se okrive one tehnologije i infrastrukture u koje su uložene ogromne investicije u proteklih nekoliko godina, uključujući visokotehnološki kvantitativni inženjering, mreže optičkih vlakana i sistema za obradu podataka, kao i bezbednosne infrastrukture (globalnu mrežnu arhitekturu finansijskih tržišta u realnom vremenu).[31] Ipak prava analiza „Flash Crash“-a pokazuje sasvim drukčiju sliku, u kojoj za nasilje očigledno nisu krivi ni ljudi niti sudelovanje između ljudi i robota (što naglašava zvanični izveštaj), nego čitav opseg sudelovanja između samih robota materijalizovanih u okviru trgovinskih kvota. U doba algoritamskog trgovanja, razlika između kvota (ponude ili uloga) i prave trgovine (kada ulog i ponuda odgovaraju jedno drugom i kada se na osnovu njih odredi cena) je ključna pošto u poređenju sa kvotama samo mali deo tržišta zaista trguje. Naneksove procene kazuju priču u celini: više od 70 odsto razmene potiče od algoritama; ali razmenske kvote nadilaze ovu brojku u toj meri da pojam kapitulacija dobija novo značenje – 99,9%[32]. Ove brojke dokazuju da je neki bot gotovo uvek već prisutan u toku transakcije.

Stoga, algoritamsko trgovanje pospešuje likvidnost tržišta[33], kao što večito ponavljaju oni koji zagovaraju VFT[34]. Ironija je pak u tome što su oni mnogo više u pravu nego što misle – algoritamsko trgovanje jeste likvidacija tržišta. Jasan zaključak je da su trgovačke mašine preuzele stvar. Velike investicijske strategije se sve više okreću od ljudske odluke ka mašinskim odlukama. Vilkins i Dragos tvrde da „algoritmi više nisu puka oruđa, nego učestvuju u analiziranju privrednih podataka, pretvaraju ih u relevantne informacije i ispostavljaju naloge za trgovanje[35]. Oni proračunavaju verovatnoću i donose odluke o strategijama ulaska ili izlaska [iz trgovine] koliko i načina na koji će se ona odvijati. Takvim algoritmima nekakav događaj (recimo loš privredni izveštaj, politički incident, itd.) može olako stati na put i za tren iscrpeti iz tržišta svu likvidnost, kao što se desilo sa Fejsbukovim IPO-m[36]. Koji bi se ljudski takmac na nekom od preostalih trgovačkih ureda usudio da dovede u pitanju botove koji rade na ravni mikrosekunde i činjenicu da se „desilo sranje“ – da su kvote botova nestale u trenu ili da je strategija botova nagnala ogromnu količinu drugih botova da još više ubrzaju događaj? Zbog same te brzine tržišni forum je napušten za tren oka (po ljudskim standardima) kada se „Flash Crash“ (u algoritamskim standardima) desio.

Dokaz do kojeg je je došla Naneksova primena obrade forenzičkih podataka kakva se retko viđa u okviru finansijskih tržišta otkriva da trgovačke tehnologije i procedure danas oblikuju tržište do te mere da ga zvanična regulatorna tela ne mogu dokučiti ni intelektualno ni politički[37]. Te činjenice upućuju na tačku (trans)akcije koja ne samo da prevazilazi sposobnosti ljudskog trgovačkog i regulatornog nadzora: nesposobnost upravljanja – tehnološkog koliko intelektualnog – očigledno ostavlja posledice na političke poluge rukovodioca pa samim time i onih koji ih podržavaju. Tim gore što je reč o polju u kojem je svedok postaje nebitan budući da se procesi odvijaju van kognitivnih mogućnosti ljudskog mozga[38]. Na mestu zločina nema nikoga, niko ne može posmatrati šta se dešava. Kao što je rekao jedan komentator, citirajući trgovca i autora Sala Arnuka: „Nije reč o tome da ljudi sve manje i manje učestvuju u trgovini – oni u njoj ne mogu učestvovati uopšte. Dok neki običan investitor ugleda neku kvotu, vreme je već proteklo.  To je kao da posmatrate zvezdu koja je sagorela pre 50 000 godina.[39]

          Iz imaginarne perspektive algoritama (ili algosa), ljudi žive u nazadnom delu galaksije. Iz ljudske perspektive, algosi se nalaze daleko izvan svakog dosega, a daljinac kojim bi se mogli upravljati, izgubljen je usred ludnice deregulacije, političkih zastoja i „neracionalnog bogatstva“ za vreme ekonomskog rasta[40]. Ovi propusti nisu štetni samo u ekonomskom smislu. Oni guše sposobnost odlučivanja putem političkog neslaganja, debate i kontrole (nalaženja daljinca takoreći) budući da uvek već prosleđuju političke i pravne poteze do te mere da one postaju ne-transparentni obzirom na pravila poslovanja. „Likvidnost“ koja je toliko ključna za vođenje politike – dostupnost svih informacija potrebnih radi ispravnog odlučivanja – se sama likvidira. Javni forum koji je trebalo da iznese dokaze nakon istrage pretrpeo je poraz, dok za forenzičku analizu dostojnu obrade tih dokaza jedva da se čulo.

Algoritamska apercepcija

Svaka svest je stvar praga.

— Žil Delez[41]

Priče koje kruže oko „Flash Crash“-a i sa njime povezanim istragama pokazuju do koje se mere forenzika finansijskih tržišta već suočava sa teškoćama u toku prikupljanja izjava svedoka. Doći u posed podataka iz crnih kutija vlasništva trgovačkih preduzeća je već čuveno po svojoj teškoći[42]. Štaviše, istrage se retko izvode pred pravna tela, pošto se suočavaju sa preprekama još na nivou upravljanja mrežom. Detaljna istraga ovog slučaja – poduhvat koji prevazilazi okvire ovog članka – mogla bi pokazati da ovo nije samo puko pitanje tehnike nego da on ima čvrste veze sa interesima inkorporiranih strana[43]. Zauzevši stanovište ekološke ekonomije, Vilkins i Dragos su dotakli pitanje na sledeći način:

Na dnu se nalaze osnovne vrste – robovi, kmetovi, proleteri, besplatan rad, potrošači, vlasnici naloga, itd. Ovim slojem se hrane oni koji su na lestvici više u lancu ishrane – penzijski fondovi, osiguravajuća društva, zajednički fondovi, manje banke; oni su  zauzvrat hrana većim finansijskim institucijama poput hedž fondova, brokera, investicijskih banaka, VFT-ova za vlasničko trgovanje, itd. Svaki finansijski akter eksploatiše neefikasnosti svog plena i u toku toga stvara nove neefikasnosti, time dodatno pojačavajući informacijski nagib. Unutar tog ekološkog kompleksa postepeno se ustaljuju odnosi grabljivice i plena, ali za razliku od pravog ekosistema, finansijski sistem ima mnogo veću stopu promene, što vodi ka tome da se sve veći prekidi u vidu događaja poput „Flash Crash“-a odvijaju po ubrzanom koraku jedne isprekidane ravnoteže, uz mnoštvo crnih labudova i masovnih izumiranja.[44]

Algoritamski botovi nude kvote u mikrosekdunama.Ali kvota je samo ponuda za prodaju ili kupovinu, ona nije transakcija. S jedne strane, kao što je pomenuto, kvote omogućavaju likvidnost transakcijama („uvek“ će postojati kvota koja odgovara vašem zahtevu i stoga jemči transakciju i cenu). S druge strane, ove mašine na mestima razmene zasipaju ogromne količine kvota. Kvote se često postavljaju bez namere da se izvrše. U tom slučaju, njihov cilj nije da olakšaju transakciju, odn. da trguju; pre će biti da, poput skrivenog svetla u „mračnom vremenu“ izvan ljudskog opažaja, oni vrebaju neefikasnosti u velikom bloku zahteva koje sprovode institucionalni investitori kako bi doradili svoje velike portfolije[45]. Nema sumnje da bi se tako agresivni postupci smatrali kriminalom ukoliko bismo ih preveli na ljudsko ponašanje. Ali najmlađi soj finansijskih demona se obzirom na to prilagodio tim specijalnim dopustima. Kao što kaže Džeri Adler:

Mnoštvo (kvota) nikada nije ni trebalo da se ispune; one su tu da bi ispitale tržište, da bi zbunile ili podrivale konkurentne algoritme, ili da bi usporile trgovanje neke deonice tako što bi zabušile system – praksa zvana  „kvotno punjenje“ [quote stuffing]. To čak može biti i druga deonica, ali čije se trgovanje odvija na istom serveru. Na internetu, ovo se naziva napadom uskraćivanjem usluga [denial-of-service attack] i to predstavlja zločin. Među kvantima, to se smatra u najmanju ruku lošim ponašanjem.[46]

 Dojne Farmer, ko-direktor programa za složenu privredu na Oksfordovom Institutut za Novo Ekonomsko Mišljenje, primećuje kako „pod aukcijskim prioritetom cene-vremena ogromna prednost je data brzini“[47]. Pošto se opažanje i odluke takođe moraju ticati mikro-vremenskih uslova, radi izbegavanja nasumičnog ponašanja (ili pre radi uvođenja nasumične neodređenosti slučajnosti), kvanti (finansijski sleng za kvantitativne analitičare koji razvijaju algoritme) su shodno tome radili na programiranju sposobnosti odlučivanja i uključili je u finansijske algoritme. Farmerova izjava stoga daje povoda da se tumači kao podsticaj da se uvedu prepreke kako konkurenciji tako i drugim insajderima (poput regulatora). Ostavljajući ih u neznanju povodom algoritamskih procesa ne samo da povlači za sobom neravnopravnu konkurentnu prednost, nego u krajnjem vodi to tehnoloških politika segregacije koja se svodi na preživljavanje najjačih kvanata[48]. Feliks Salmon, finansijski bloger za Rojters, komentarisao je: „u nekom trenutku u budućnosti, značajne gubitke će neizbežno pretrpeti oni investitori koji nemaju direktne veze sa VFT svetom koji je toliko složen da su njegove moguće sistemske posledice bukvalno nespoznatljive“[49]. Možemo sa sigurnošću reći da takav razvoj samo nastavlja logiku grabljivice i plena koja dovodi konkurentnost tržišnog kapitalizma do sasvim novog nivoa, koja uzgred pravi ruglo od pravosuđa.

Ključno pitanje nije pitanje (ne)jednakosti investicijskih mogućnosti – kojem metafora grabiljivice i plena može biti odgovor. Mnogo radikalniji efekti se „rađaju“ putem procesa odlučivanja: ne možemo odlučivati o onome što ne vidimo. Uočavanje je bar u nekom od svojih manifestacija – bile one vizualne, tekstualne, tehnološke, algoritamske ili drugo – uslov za apercepciju i odlučivanje. Mišel Seresov pojam parazita/domaćina čini se dosta prikladnim da bi se opisala nova kapitalistička hegemonija koja postaje očigledna u preplitanju crne kutije vremenskih odsečaka i crne kutije vlasničke tehnologije, u kojoj se čak ideologija „slobodnog tržišta“ svodi na puki apsurd, budući da veštački čulni organi vlasništva mogu prodreti duboko u mrak koji su vlasnici čuvao daleko od očiju javnosti kao da je njihov posed neko neotuđivo pravo. Uzevši sušti uticaj kapitalističkih tržišta na društvo i moć odlučivanja u kojoj uvek prevagne finansijski nad javnim interesom – stanje koje smo gledali iznova i iznova tokom poslednjih nekoliko godina – ovo se ne tiče samo onih pojedinih investitora kojima se botovi neposredno hrane (Salmonova briga) nego i milijarde ljudi koji su „investirani“ kao resursi u parazitski sistem koji je u isto vreme i domaćin.

Parazitski domaćin

Ovo je zaista onaj vrli novi svet koji pokušavamo da regulišemo.

–– Komesar Komisije za trgovinu robnim fjučersima (KTRF) Skot O’Malia[50]

Izbledeo ekran na CNBC-u, nakon skretanja pažnje sa prenosa grčke pobune na neobjašnjiv upliv sve opasnijih tržišnih podataka nije samo slučajan spoj događaja ili nekakav nesrećan udes. Pre će biti da „Flash Crash“ dokazuje moć sklopa kvantitativnog odlučivanja.VFT nije pretrpeo posledice nakon kolapsa. Upravo suprotno, stekao je prednost nad drugim učesnicima u tržištu. Štaviše, postalo je očigledno da je on nejasan onima koji su zvanično postavljeni da regulišu te prakse. Drugim rečima, regulatori se ne nalaze u povlaštenom položaju. Sasvim obrnuto, prema KHV-ovim zvaničnicima, odlučujuća nadmoć VFT korporacija nad političkim nadzornim telima se zapravo potvrdila kada su priznali da se izvođenje i sastavljanje toka podataka od nule – što bi im omogućilo nadzor tržišne aktivnosti – naprosto pokazalo previše složenim. Otuda se KHV morao osloniti na skup podataka domaće radinosti jedne VFT komapnije. „Te godine (godine „Flash Crash“-a) ogroman jaz između tehničke umešnosti onih koji regulišu i onih koji su regulisani postao je bolno jasan. To je navelo KHV da razmotri mogućnost upošljavanja strane firme koja bi mogla da obezbedi jednominutne tokove podataka iz javnih razmena.“[51] Iako se ovaj potez dočekao sa dobrodošlicom, taj ugovor odaje paradoksalnost politike koja prati logiku manjeg zla: snabdevač podataka kojeg je KHV unajmio, Trejdvorks, jedan je od VFT trgovačkih firmi[52]. Njihov generalni direktor, Manoj Narang, jedan je od čuvenih pobornika koji zagovaraju da se odlučivanje utemelji na samom toku podataka[53].

Igra koja se vizualno predstavlja putem promenljivih brojeva na TV ekranima širom sveta postala je zapravo nevidljiva i izmiče znanju čak i onih koji su uključeni u nju, pošto se parazitski sklopovi koriste tehnologijom da bi sakrili prilike u kojima izvlače vlastiti profit. Kao što je primetio Erik Hunsader, „mi dopuštamo ljudima sa bržim pristupom mreži da postavljaju ili uklanjaju ponude i uloge brže nego što brzina svetlosti može preneti te informacije drugim tržišnim učesnicima.“[54]Stoga takve prakse remete okosnicu logike tržišnog kapitalizma, raspodelu dobara zasnovanu na ponudi i potražnji; na ironičan način, „nevidljiva ruka“ Adama Smita dobija novi smisao. Nakon tehnološko-kvantitativnog zaokreta u finansijama, sam pristup toku podataka ništa ne rešava niti može ići u korak sa VFT jedinicama velikih korporacija. Tehnološki razvoj čini skok unapred, kao i proizvodnja znanja. U oblasti tehnopolitika, kritičari lamentuju, a regulatori zaostaju uprkos činjenici da su preduzeti ogromni koraci da bi se taj jaz smanjio. Tokom 2010., KHV, koji je do tada upošljavao većinom pravnike, počeo je da zapošljava sve više tehničko osoblje. Ali, kao što jedan novopečeni specijalista, ekonomista Rik Bukmaster priznaje za Vašington post, ulozi su veliki a kocka se može olako izgubiti zahvaljujući nedostacima konkurencije:

Ovaj posao ne mogu obaviti pravnici KHV-a niti zaposleni u vladi. […] Moramo namamiti u vladu one tržišne profesionalce koji mogu držati korak sa onima iz industrije. […] Izazov je […] u tome da se okupe talenti iz oblasti kompjuterskih nauka pre nego što diplomiraju, jer bi u suprotnom onda […] trgovali za hedž fondove. Moramo se osloniti na javni duh a ne na dolare da bi ih tu doveli.[55]

Ovo dokazuje količinu perverzije svojstvene finansijskom sistemu. Pošto su ih prvo namamili visokim platama iz manje unosnih oblasti poput nauke i proizvodnje, inženjeri, matematičari i fizičari se potom navode da pomognu u napadu na ovu novu hegemoniju. To dokazuje preteranu izloženost [overexposure] tržišta u društvu: uvrnutiju, ako ne već lažnu, verziju javnog duha bi teško bilo naći. Iako se to svodi na okupljanje odmetnika koji bi bili orni da se „žrtvuju“ za opšte dobro, finansijski kapitalizam kao takav ostaje netaknut. To „opšte dobro“ čini se kao daleki vapaj u odnosu na, primera radi, javnog dobra koje bi se zaista promenilo kada bi se raskinule dužničke veze koje uspostavljaju samo tržište i sama finansijalizacija.

Stoga, složeni, samo-stvarajući, samo-kopirajući, samo-referentni registri algoritama predstavljaju deo većeg medijuma cirkulacije informacija. Opremljeni tako da se koriste minijaturnim neefikasnostima (u finansijskim terminima, arbitražama), ono što se nazivalo trkom do nule (konkurentnom bitkom do postizanja tehnoloških mogućnosti trgovanja na brzinama bliskim brzini svetlosti) sada se usmerava na dublje nivoe eksploatacije koja povezuje ove mašine male latencije (odn. neverovatno malog zastoja u procesuiranju) na sporije mreže finansijske infrastrukture, i odatle na šire društvene mreže. U okviru logistike inherentne VFT-u, distribucija ja ključna. Automacija ne samo da stvara materijalne stavke (u našem primeru, ponude i uloge) nego takođe određuje uslove isporuke narušavajući „polje homogenosti“ finansijske mreže. Drugim rečima, postoji težnja da se podjednaki pristup mašinama na mestima razmene ukine tamo gde vlada VFT. Pri automatizovanom širenju kvota, primera radi, nije reč o tome da se izvlači korist iz tržišne likvidnosti putem opšet uparivanja ponude i potražnje (uloga i ponuda), što se odražava na cene. Pre će biti da te šeme jesu ono što stvara cene narušavanjem ponude i potražnje, putem privlačenja i tehnološkog zavaravanja manje povlaštenih sklopova. Kao proizvođači šuma (mnoštva kvota koje služe kao zamke likvidnosti), ti paraziti su samo prvi na redu među mnogima koji se hrane na domaćinu koji je zauzvrat parazitira na eksploataciji arbitražnih prilika, i tako dalje. „U lancu parazita, onaj poslednji uvek pokušava da prevlada vlastitog prethodnika.“[56]

Izvojevane između interesa korporacija koje mogu priuštiti sebi da izdrže sve veća poskupljenja, transakcije koje se isporučuju unutar infrastrukture trgovačkih mašina stvaraju utisak virtualnog ako ne nematerijalnog bojnog polja koje je samo tek na nekim mestima materijalno uslovljeno. Ipak , tačka oslonca na kojoj se oslanja poluga ovog rata u brzini jeste geografski položaj. Kao što je navedeno ranije, što je manji prostor izmđu vlasničkog trgovanja i razmenskih mašina, to se proces brže odvija i time je sve veća konkurentna prednost za onoga koji može da optimizuje logistiku VFT automacije.

Brzina je suština. To je razlog zašto uz VFT  „informacijski gradijent“ kojeg su pominjali Vilkins i Dragos postaje samo brzinski gradijent. „Trend koji je počeo sa golubovima završava se sa subatomskim česticama, podaci koje oni nose zastareli su gotovo već pre nego što stignu na odredište.“[57] Čak i ako postoji apsolutna granica ovih razvoja, jaz je otvoren, zjapeća ali nevidljiva provalija: eksploatišući vremenske skale iznad praga percepcije, nova klasa ograđivanja pronašla je efikasna sredstva da sakrije svoje mahinacije kako od sporijih konkurenata tako i od javnosti. U ovoj oblasti, pojam apercepcije Vilhelma Lajbnica prestao je da bude označava svesno iskustvo koje nastaje iz malih, nesvesnih percepcije. Mnoštvo matematički konstruisanih malih percepcija  (od kojih neke poput kamera nisu nimalo „nesvesne“) određuju virtualno polje mašinske apercpecije gde se oni koji ne komantuju najnovijom kiborg-infrastrukturom naprosto hvataju ili blokiraju. Arhitektura finansijskih tržišta i njena algoritamska logistika postala je crna kutija ne samo s obzirom na parametre zvaničnih istraga, nego i s obzirom na mogućnosti saznanja u mnogo opštijem smislu. Dakle, ono što crna kutija otkriva nisu informacije nego šum. Ovo tehnoznanje (da izmislimo termin za spoj tehnologije i znanja izvan ljudske apercepcije) vrši uticaj ne samo na većinu industrije nego po nužnosti narušava javni forum kao celinu. Suočavamo se sa globalnim sistemom koji dela ne samo u mraku nego i u „dubinama vremena“.

Dok je prošlost nasumična figura, nedovoljan ali ipak dosta cenjen stohastički rezervoar istorijskih podataka podešenih da modeluju buduće mogućnosti, budućnost se pretvorila u postajanje koje zamračuje sam pojam momenta. Na horizontu ljudskog iskustva, nasilje je obuhvatilo ono čemu se ne može dati ime, dok bljesci njegovog sada nemaju nikakvog otvora. On udara samo koleteralno. Kada se taj trenutak pretvori u momenat (istog momenta koji nastupa tek delić posle mikro-trenutka) i kada šum počinje da se naduvava u mehur, provalija tržišnog pada otvara bezdansku jamu „kapitulacije“ na svim frontovima.[58] Iznenada, beznadežni idiom koji se pominjao na prenosu CNBC-a, otkriva svoj patološki smisao: on se manifestuje kao napad na bespomoćnu publiku  – kapitulacija nije ništa drugo do vapaj za bejl-autom. Parazit uzima domaćina za taoca, ucenjujući ga dugom. Stoga, pravi derivativ – ono što zavisi od i u isto vreme temelji tržišta rizika – nije rizik u vidu proizvoda kojim se može trgovati nego javnost kao poslednje utočište. Mi smo poslednji hedž.

Budući forum i dvostruka figura stručnog svedoka

Oni koji vrše moć uvek postavljaju stvari

tako da svojoj tiraniji daju izgled pravde.

— La Fonten[59]

Da nije puke matematičke apstrakcije, ikonoklastičkog „imaginarijuma“ i neobjavljenih pravnih aranžmana što zamagljuju ono što se zbiva u mikrosekundama od bilo kakvog ispitivanja[60], a kamo li istrage, izvršeno nasilje i pretrpljeni bol se ne bi tako olako potkrali pod okrilje hegemone ideologije slobodnog tržišta kao socijalne institucije. U ratu oko minijaturnih trajektorija budućih događaja (potencijala rizika) i neadekvatnosti koje se dešavaju u momentima koje  mogu primetiti samo botovi (arbitražne prilike), svi oni koji ne ulažu u najnoviju varijantu programskih kiborga lišavaju sebe apercepcije i govora – a time i mogućnosti svesti i iskustva u opažanju i izražavanju. Štaviše, kao što smo videli, ono što se manifestuje u mikrosekundama izmiče istrazi i parnici. Može se reći da nasilje koje se vrši ispod praga političkih foruma (uključujući i pravnu jurisdikciju) podriva kako ekonomske tako i političke okvire koji su tu da bi ograničili režime moći. Ali u kodiranju je reč o relacionalnoj apercepciji zasnovanoj na osetljivosti na rizik te na meri i proizvodnji koja se nije razvila da bi obavljala komunikaciju direktno sa ljudima.

U veštačkom svetu života finansijske automacije, možda ne baš iznenađujuće, nije reč o slobodi i jednakosti. Tu je reč o borbi za prednost nad konkurencijom, ako ne i za monopol, i to je borba koja se bije na ravni na koju ljudi ne mogu stupiti. Prenos „Flash Crash“-a iz ono malo trgovačkih ureda na kojima ljudski trgovci još uvek predstavljaju tržišne činioce pruža odlučujući dokaz u prilog promenljivoj nepodobnosti trgovačkog okruženja[61]. On takođe ponavlja Naneksov citat od gore: „Kada su se osmaci domogli lopte, svi ostali su pobegli iz panike i straha.“ Uprkos tome što su maltene svi svedoci uklonjeni sa mesta zločina (ko je od tržišnih učesnika ujedno i stručan svedok?), paradigmatska promena ka elektronskoj razmeni (na većini tržišta) omogućila je razvoj u potpunosti drugačijeg pojma svedoka, onoga koji bi mogao da dovede u pitanje to silovanje kalkulacijom: to je svedok koji je izdajica i informant, odmetnik koji krši nepisane zakone saučesništva i tajne. Pružajući materijal neobjavljenih ili poverljivih izvora na razne teme, ova figura uzbunjivača je tokom poslednjih godina načelno pretvorila svedoka u vesnika publike, kao onoga koji obelodanjuje dokaze o nasilju koji bi inače bili nedostupni. U finansijskom smislu, ova posebna manifestacija svedoka – koji ne svedoči na osnovu stvarnog prisustva – postaje medijum forenzike putem logistike redirekcije (npr. kada poverljivi materijal – o kojem se ne sme pričati – procuri u javnosti i takoreći, govori sam za sebe). Svedok nije puki informant. Finansijski odmetnik koji predstavlja objekte kao subjekte debate je stručni svedok koliko i naučni analitičar i saveznik koji time (re)konstruiše forenzički narativ tako što uspeva da sastavi sve činjenice. Priča o „Flash Crash“-u je primer od paradigmatskog i u isto vreme dvosmislenog značaja za neku moguću proizvodnju budućih foruma. On oslikava horizont izložene i diskontinuirane samo-regulišuće sile, u svoj njenoj složenosti, i postavlja ga naspram bezgranične utopije samo-regulišućeg tržišta.

Ova janusovska pojava udvostručenog stručnog svedoka može zaista biti figura u kojoj odjekuje složenost svih stanja sa kojima se suočava forenzika, u kojima „samo zločinac može rešiti zločin.“[62] Pojam stručnog svedoka kao onoga koji je izvorno bio upleten u sam događaj pod istragom čini se da naglašava Ahilovu petu ovog posebnog načina kalkulisanja tlačenja koje se odvija kroz VFT u vidu dela paradigme neoliberalnog tržišta. Zamršeni problem rešavanja „Flash Crash“-a uključuje jednu dvosmislenost: da bi se iznedrili dokazni podaci što su pohranjeni u delićima sekunde, potrebno je učešće insajdera ili čak (navodnog) zločinca. Ovo se ogleda u KHV-ovoj strategiji upošljavanja onih sa iskustvom iz prve ruke i koji su stručni za oblast koju žele da razotkriju i ispitaju:

Mihael Fioribelo, 38, zna verovatno više o derivativima nego bilo ko drugi u agenciji. Pre nego što je otišao u KHV, radio je u AIG skoro jednu deceniju. Tamo je pomagao u menadžerisanju derivativnim operacijama te kompanije […]. [On] je omogućio kolegama uvid u načine na koji finansijski igrači strukturiraju derivative da bi sakrili nešto što bi moglo biti ilegalno. „[…] Tu se može zvoniti na sva zvona da bi se smanjila transparentnost ili nekako drugačije zaobišli federativnih zakoni o hartijama od vrednosti.“[63]

Pored zapošljavanja odmetnika, dodatni dvosmisleni ali ključni cilj jeste ubrzavanje tehnološkog napretka da bi se održao korak sa industrijskim standardima koji su u stalnom razvitku[64]. Za razliku od špijunaže ili nadzora, istraživanje i nadgledanje još nepoznatih okruženja pokazuje sličnost sa kibernetskom izvidnicom. Vojna analogija otkriva problematiku pristupa regulatornog tela koje neprestano juri odbljesak večito promenljive linije fronta, kao što pokazuje gorenavedena situacija u kojoj KHV prati tok podataka Trejdvorksovog vodećeg pobornika VFT-a.

Na kraju, nameće se još jedna dvosmislenost: jedini izlaz za zvaničnike, pravnike, aktiviste i javnost uopšte – jedini pravi put do javnog foruma koji napušta dominaciju bezgraničnih i neregulisanih (odn. samoregulisanih) tržišta – podrazumeva da se, makar privremeno, podrži i omogući otkrivanje vlasničkih finansijskih podataka javnosti – krivično delo svugde osim tamo gde je izvor vlasnik. Jedino solidarnost odmetnika uperena protiv patološke deformacije mogućnosti saznanja unutar ovog ključnog polja savremenih odnosa moći, jedino je ta solidarnost sposobna da dostavi bitne informacije. Ovo je, da parafraziramo citat Lajbnica kojim smo započeli ovaj tekst, od ključnog značaja za apercepciju „moćnog huka“ finansijskih tržišta. U svoj toj dvosmislenosti, repferformativna forenzička analiza izvedena na osnovu dvostruke figure kibernetskog stručnog svedoka predstavlja silu u stvaranju jednog tela jasnih performativnih prevoda koje uključuju nukleus budućeg foruma. Umesto okretanja jednostavnim odgovorima (ljudski faktor) ona direktno udara na složenost odnosa moći.

U skladu sa posebnom javnosti (u neoliberalnom rečniku, vlasnicima deonica), ova pobuna protiv rastuće hegemonije moći algoritamskih demona može olakšati poluge (pošto sam dokaz očigledno nije dovoljan) kojima bi se ponovo vratile u igru i  u pravni forum korporativne parnice i političke forme legislacije. Ipak, solidarnost odmetnika prevazilazi finansijsko-državni kompleks. Ona oživljava osnovna načela demokratije tako što se direktno obraća javnosti radi opšte dobrobiti[65]. Budući forum očituje se kroz manifestacije i revolte koji se odupiru revnosti neoliberalizma koji preusmerava opasne bezdane krize dalje od vlasnika deonica i koji ih okreće ka celom društvu putem svrstavanja javnosti pod konkurentne vlasničke grupacije. Stoga, budući forum kroz višak kalkulacije prevazilazi potrebu za pravdom[66]. On će ukinuti parazitske vlasničke pregrade, potpomoći odlučivanje o i na obnovljenoj agori zajedničkosti i time će dati glas onima čija neotuđiva prava se zaista eksploatišu.

Prevod sa engleskog: Aleksandar Matković


*Prevod izvorno objavljen u:  (2014) Nestler, Gerald,  „Haos u Mavau: Slučaj ‘Flash crash’ ili forenzička reperformansa u dubinama vremena“ u  Lukić Kristian, Pasuljević-Kandić Sunčica (prir.), Autonomije, Novi Sad, Zavod za kulturu Vojvodine, str. 57-72.

[1] Gottfried Wilhelm Leibniz, correspondence with Arnould, October 9, 1687, in Philosophical Writings, trans. M. Morris (London: J.M. Dent & Sons, 1934), 85.

[2] Eric Hunsader, “Coexisting without Colocating,” HFT Review (Hunsader’s blog), October 18, 2011, http://www.hftreview.com/pg/blog/erichunsader/read/12033/coexisting-without-colocating.

[3] The Wall Street Journal je objavio nešto detaljniji sažetak dana posle pada – 7. maja 2010. Vidi: Lauricella and McKay, “Dow Takes a Harrowing 1,014.14-Point Trip,” The Wall Street Journal, May 7, 2010.

[4] Gary Dorsch, “The Forgotten ‘Flash Crash’––One-year later,” Global Money Trends newsletter, 2. maj 2011., http://www.sirchartsalot.com/article.php?id=152.

[5]Vidi: “FLASH CRASH May 6, 2010 CNBC,” http://www.youtube.com/watch?annotation_id=annotation_191025&feature=iv&src_vid=7UhKOs3dYk4&v=IJae0zw0iyU, pristupljeno septembra 2013.

[6]Vikipedija objašnjava “finansijalizaciju” kao “pojam koji opisuje ekonomski system ili process koji pokušava da svede svu razmenjenu vrednost (bez obzira da li je reč o predmetnim ili nepredmetnim, budućim ili trenutnim obećanjima, itd.) ili na finansijski instrument ili na derivative tog finansijskog instrumenta.” http://en.wikipedia.org/wiki/Financialization, pristupljeno septembra 2013.

[7] Na vebsajtu Arka, operativnog sistema koji se oslanja na Linuks, nalazi se kratka i obuhvatna definicija: „Demon je program koji radi u ‘pozadini’ procesa (bez terminala ili korisničkog interfejsa), obično nudeći usluge i čekajući da se dogode određeni događaji. Dobar primer je veb server koji čeka na zahtev da se prikaže stranica […]. Dok je tu reč o pravim aplikacijama, postoje demoni čiji rad nije toliko vidljiv.“ https://wiki.archlinux.org/index.php/Daemons, pristupljeno u septembru 2013.

[8] Donald Mackenzie, An Engine, Not a Camera (Cambridge: MIT Press, 2006), 12.

[9] Javier E. David, “ICE to Buy NYSE for $8.2 Billion, Ending Era of Independence,” CNBC, 20. decembar 2012., http://www.cnbc.com/id/100330589.

[10]„Centar podataka NJSE Euroneksta, međunarodnog konglomerata koji uključuje njujorške berze, zapravo je zgrada u predgrađu Mavaa, Nju Džersi, 27 milja od Vol Strita.“ Jerry Adler, “Raging Bulls: How Wall Street Got Addicted to Light-Speed Trading,” Wired, 3. avgust 2012.

[11]Igrom slučaja, automatizovani trgovački ured LLC bio je pionir u automatizovanom VFT uoči tržišnog pada 1987. To su opisali na svojoj internet stranici: „Dobrodošli u budućnost automatske trgovine […]. To je svet u kome se takmiče samo najbrži. U njemu učestvuju samo oni koji su dovoljno brzi da predvide tržišne promene.“ http://www.atdesk.com, last accessed October 2013.

[12] ElieAyache, The Blank Swan: The End of Probability (Chichester: Wiley, 2010), 421.

[13] „Findings regarding the market events of May 6, 2010.“ Izveštaji osoblja KTRF-a i KHV-a zajedničkoj nadzornoj komisiji za sporove oko regulacije, 30. septembar 2010., http://www.sec.gov/news/studies/2010/marketevents-report.pdf.

[14] Radi dva primera kritike povodom nalaženja izveštaja, vidi Tyler Durden (alias), “SEC Releases Final Flash Crash Report—Waddell And Reed Blamed As Selling Catalyst,” ZeroHedge, October 1, 2010, http://www.zerohedge.com/article/sec-releases-final-flash-crash-report-waddell-and-reed-blamed-selling-catalyst; a radi jake kritike čak pre izlaženja zvaničnog izveštaja, Christopher Steiner, “Searching For Flash Crash Culprit, The SEC Fingers Wrong Man,” Forbes, September 9, 2010, http://www.forbes.com/sites/christophersteiner/2010/09/09/searching-for-flash-crash-culprit-the-sec-fingers-wrong-man.

[15] Naneksova konačna izjava, nazvana “Flash Crash Mystery Solved,” 26. mart 2013, uz linkove ka pomenutoj istrazi može se naći na http://www.nanex.net/aqck2/4150.html, poslednji pristup septembra 2013.

[16] Jedna Naneksova izjava ipak vodi ka drugačijem zaključku: „Razmena mail-ova [sa jednim od glavnih ko-autora izveštaja] bila je duboko uznemirujuća pošto je obrazloženje predstavljalo zapravo samo jednu novu i bizarnu definiciju likvidnosti […] [koja] tvrdi da ako visokofrekventni trgovac (VFT) agresivno kupuje ugovore i ukoliko to izvrši na način suprotan zahtevima koje je naložio prodavac, onda se VFT može odrediti kao snabdevač likvidnosti, a prodavac kao korisnik likvidnosti. […] To je upravo sušta suprotnost industrijski prihvaćenog shvatanja likvidnosti, pa i onog zdravorazumskog. To je kao kada biste rekli da je gore dole a dole gore. Čini se da su pokušali da podatke usklade sa preuranjenim zaključkom. […] Zasnovati bilo kakve buduće regulacije na ovim člancima bilo bi pogrešno i nesmotreno. Neko bi trebalo da napravi jedno veliko čišćenje u KHV-u i KTRF-u.“ „The SEX Redefines Liquidity (when it’s convenient),“ Nanex Research, 12. April 2012., http://www.nanex.net/aqck/2977.html.

[17]  “Analysis of the ‘Flash Crash’,” Nanex, 18. jun 2010. (od tada ažurirano), http://www.nanex.net/20100506/FlashCrashAnalysis_Intro.html.

[18] Transkript: Adam Taggart, “Eric Hunsader: Investors Need to Realize the Machines Have Taken Over. The Blink of an eye is a lifetime for HFT algos,” Peak Prosperity, October 6, 2012, http://www.peakprosperity.com/podcast/79804/nanex-investors-realize-machines-taken-over.

[19] Ibid.

[20] Ibid.

[21] “U.S. ‘flash crash’ report ignores research – Nanex,” Sify Finance, 5. oktobar 2010., http://www.sify.com/finance/u-s-flash-crash-report-ignores-research-nanex-news-insurance-kkfiEjeciij.html.

[22] Andrew G. Haldane and Benjamin Nelson, “Tails of the unexpected,” paper presented at “The Credit Crisis Five Years On: Unpacking the Crisis,” konferencija na Poslovnoj školi Univerziteta u Edinburgu,  8.–9. juna 2012., http://www.bankofengland.co.uk/publications/Documents/speeches/2012/speech582.pdf, 20.

[23] “Analysis of the ‘Flash Crash’.”

[24] Andy Mills, “Fast Cash Dash Flash Crash Clash: Hear and See Some Super Trading,” Radiolab, February 6, 2013, http://www.radiolab.org/story/267356-fast-cash-flash-crash-mad-dash-clash/.

[25]David Lauer in MarijkeMeerman, dir., “The Wall Street Code,” documentary, 51 min, http://www.youtube.com/watch?v=kFQJNeQDDHA, at 46:00–46:48, pristupljeno novembra 2013.

[26]Vidi, primerice, “May 6th 2010 Flash Crash Analysis: Continuing Developments Sell Algo Trades,” Nanex, October 8, 2010 (since updated), http://www.nanex.net/FlashCrashFinal/FlashCrashAnalysis_WR_Update.html.

[27] Vidi “About” stranicu Naneksovog sajta, juna 18., 2010., http://www.nanex.net/20100506/FlashCrashAnalysis_About.html.

[28]  Luciana Parisi, Contagious Architecture: Computation, Aesthetics, and Space (Cambridge: MIT Press, 2013), x. Parisi prati „logiku komputacije i njenu prodor u kulturu” (ix) u arhitekturalni i interaktivni dizajn. Iako se ona ne dotiče neposredno finansije, njen opis digitalnih algoritama se može primeniti na finansijske algoritme utoliko što ih ona opisuje kao „performativne entitete: aktualnosti koje biraju, vrednuju, transformišu i stvaraju podatke“ (ix) i koji “nisu samo predstave podataka, nego i prilike od iskustva, utoliko što oni obuhvataju informaciju na vlastiti način“ (xii–xiii).

[29] „May 6th 2010 Flash Crash Analysis: Final Conclusion,” Nanex, October 14, 2010, http://www.nanex.net/FlashCrashFinal/FlashCrashAnalysis_Theory.html.

[30] Ova dosetka je tu s namerom da se opiše stanje savremene umetnosti. Suhail Malik, predavanje održano na California Institute of the Arts (CalArts), April 2, 2013, http://vimeo.com/71058588 (36:33-36:36). Odnos između savremene umetnosti i finansija i njihove podležeće zavisnosti od neodređenosti a manje od nejasnoće, biće objašnjen u sledećem tekstu autora.

[31] Radi opisa pozadine „Flash Crash“-a odnosno algoritamskog trgovanja, vidi: MarijeMeerman, dir., Money & Speed: Inside the Black Box (Netherlands, 2013), 49 mins., http://www.youtube.com/watch?v=H4BzsevJthw; and The Wall Street Code (Netherlands, 2013), 50 mins., http://www.youtube.com/watch?v=kFQJNeQDDHA, both last accessed November 2013.

[32] „The Rise and Fall of the HFT Machines,“ Nanex Research, http://www.nanex.net/aqck/2804.HTML, accessed September 2013.

[33]Likvidnost je ključna radi otkrivanja cena. Ona predstavlja mogućnost trgovanja na osnovu tražene cene (uz manje varijacije) zbog dostupnosti kupaca odnosno prodavaca. Stoga, ona podrazumeva stalnu razmenu informacija i trgovanja. Gubitak likvidnosti podrazumeva neprihvatljive cene koje mogu dovesti do pada.

[34]Vidi primerice časopis MIT Technology Review koji ima članak o kvantnom preduzetniku, ManojNarang: Bryant Urstadt, “Trading Shares in Milliseconds,” MIT Technology Review, December 21, 2009, http://www.technologyreview.com/featuredstory/416805/trading-shares-in-milliseconds.

[35]InigoWikins and BogdanDragos, “Destructive Destruction? An Ecological Study of High Frequency Trading,” Mute, January 22, 2013, http://www.metamute.org/editorial/articles/destructive-destruction-ecological-study-high-frequency-trading#.

[36]Tyler Durden, “Nanex: Investors Need to Realize the Machines have Taken Over,” October 6, 2012, Zero Hedge, http://www.zerohedge.com/news/2012-10-06/guest-post-nanex-investors-need-realize-machines-have-taken-over.

[37] O tome u “U.S. ‘flash crash’ report ignores research.”

[38] Vidi Parisi, Contagious Architecture.

[39] Adler, “Raging Bulls.”

[40] Izraz „neracionalno bogatstvo“ upotrebio je bivši predsednik odbora Federalnih Rezervi Alan Grinspan, da bi opisao eksploziju „Dot Com“ sektora i mogućnost njegovih razarajućih posledica. “Remarks by Chairman Alan Greenspan,”na godišnjem ručku i Frensis Bojer predavanju u okviru Instituta Američkih Preduzeća za istraživanje javnog mnenja, Vašington, 5. decembar 1996. http://www.federalreserve.gov/boarddocs/speeches/1996/19961205.htm, poslednji pristup septembra 2013.

[41] Gilles Deleuze, The Fold: Leibniz and the Baroque, trans. Tom Conley (Minneapolis: University of Minnesota Press, 1993), 64.

[42] Ovaj problem sociolozi finansije poput Donalda Mekenzija i drugih često uzimaju kao osnov svojih prigovora. Vidi takođe fusnotu 60.

[43] Što se tiče „Flash Crash“-a, Naneksova poslednja izjava na temu tog slučaja završava se sledećom primedbom: „VFT lobi će čvrsto poricati bilo kakvu krivicu za izazivanje pada i umesto toga argumentovaće i napadati vetrenjače, i u krajnjem će se pozvati na KHV-ov izveštaj koji okrivljuje Vadel&Rida za taj slučaj […] To je veoma složeno pitanje i lobisti će ga koristiti da bi vas zbunili.“ Nanex, “Flash Crash Mystery Solved.”

[44] Wilkins and Dragos, “Destructive Destruction?”

[45] Trgovanjem pred rebalans indeksnih fondova institucionalni investitori iskorišćavaju trgovanje algoritamskim programima delenjem velikih dogovora na mnogo malih trgovina da bi se tako raspodelili rizik. Stoga, algo trgovci parazitski vrebaju plen od investitorovih povraćaja. Radi detaljnog opisa različitih strateigija koje koriste algo trgovci vidi Scott Pattersen, Dark Pools (New York: Crown Business, 2012).

[46] Adler, “Raging Bulls.”

[47] J. Doyne Farmer, “The impact of computer based training on systemic risk,” 11. Paper presented at the London School of Economics, January 11, 2013, http://www.lse.ac.uk/fmg/events/conferences/Systemic-Risk-Centre/Foresight-Report_110113/Papers-and-slides/Doyne-Farmer.pdf.

[48] Kao što je pomenuto ranije, finansijska regulaciju u velikoj meri sprovodi sama industrija.

[49]Vidi Will Knight, “Watch High-Speed Trading Bots Go Berserk,” August 7, 2012, http://www.technologyreview.com/view/428756/watch-high-speed-trading-bots-go-berserk.

[50]Scott O’Malia, quoted in KambizForoohar, “Trading Pennies Into $7 Billion Drives High-Frequency’s Cowboys,” Bloomberg, October 6, 2010, http://www.bloomberg.com/news/2010-10-06/trading-pennies-into-7-billion-profit-drives-high-frequency-s-new-cowboys.html.

[51] Dina El Boghdady, “SEC going high-tech with real-time trade data,” The Washington Post, Dec. 24, 2012.

[52] Vidi http://www.tradeworx.com/.

[53] Vidi Urstadt, “Trading Shares in Milliseconds.”

[54]Laurence Knight, “A dark magic: The rise of the robot traders,” BBC News, July 8, 2013, http://www.bbc.co.uk/news/business-23095938.

[55] Zachary A. Goldfarb, “SEC is hiring more experts to assess complex financial systems,” The Washington Post, June 15, 2010.

[56] Michel Serres, The Parasite (Minneapolis: University of Minnesota Press, 2007), 4.

[57] Adler, “Raging Bulls.”

[58] Pojam šuma – kao suprotnosti informacije – prvo je razvijen u teoriji cena kod sledećeg autora: Fischer Black in “Noise,” tekst pročitan na 42. sastanku Američke finansijske asocijacije, Nju Jork, 20.-30.decembra 1985., objavljen u: Journal of Finance, vol. 41, issue 3 (July 1986): 529–543.

[59] La Fontaine (1668).

[60]Endru Lo, direktor Laboratorije za finansijski inženjering na MIT-ovoj Sloan školi menadžmenta, osvrnuo se na taj problem na Konferenciji o sistematskom riziku i sporovima oko podataka u 2011. pominjući studiju koju je izveo o „kvantnom padu“ 2007.: „bilo nam je malo čudno povodom toga pošto […] znate sigurno da ima ljudi koji znaju šta se tačno dogodilo ali neće da pričaju. Tako da, u suštini ceo ovaj članak može biti naučna fantastika ili bi mogao biti pun pogodak, nemamo pojma. Do dana današnjeg ne znamo zašto niko ne priča o tome. Nekima je zabranjeno da pričaju kako ne bi osujetili vlastite deoničare.“ Video dostupan na http://www.youtube.com/watch?v=nuDIoBeNwD0 (see 13:20-13:55), pristupljeno u septembru 2013.

[61] U toku žestokih momenata tokom „Flash Crash“-a, Ben Lihtenštajn, (the “voice of the CME S&P futures pit”) izjavio je (primera radi): “Ovo će oduvati ljude na neverovatan način, na način koji ne možete ni da zamislite.“ Traders Audio, “May 6 2010 Stock Market Crash,” 12 maj. 2010., http://www.youtube.com/watch?v=1mC4tu1NhUA.

[62]Ovo je podnaslov odeljka o forenzičkoj arhitekturi iz: Eyal Weizman, The Least of All Possible Evils: Humanitarian Violence from Arendt to Gaza (London: Verso, 2012).

[63]Goldfarb, “SEC is hiring more experts.”

[64] Ibid.

[65] Njeno prekarno i ranjivo stanje u informatičkom kapitalizmu možda je u nekoj meri uslovljeno nedovoljnim koalicijama protiv globalne investitorsko/deoničarske hegemonije – ključne protivteže režimima moći koje su, primera radi, vršili sindikati u toku industrijskog kapitalizma.

[66]U svetlu automatizovanih algoritamskih praksi pod kojima se budućnost eksploatiše stvaranjem arbitražnih prilika u mikrosekundama, budući forum će biti protiv-budućnosni forum u kojem se delatni subjekt oporavlja od kapitalističke zatvorenosti osadašnjene-budućnosti – između ostalog, koristeći, a ne bivajući iskorišten od, algoritamskih procesa.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s